Mujo i Suljo u rovu u blizini Mujine kuće, kad pade među njih granata. Čim se dim razišao vidi Suljo prijatelja Muju teško ranjenog gelerima. Kaže Mujo:
- "Suljo, prijatelju, ti znaš da smo čitav život drugovali i slagali se kao braća. Bi li ti ispunio svom jaranu zadnju želju."
- "Kako da ne bi'",samo reci.
- "Želja mi je da umrem kao čovjek, a ne u ovim vojničkim čizmama. Bi li otišao do moje kuće i donio mi papuče, da umrem sa papučama na nogama?"
Skoči Suljo i otrča do Mujine kuće. Pokuca na vrata i ugleda Fatu sa kćerkom na vratima, polugole. Kaže Suljo:
- "Slušaj Fato, Mujo je teško ranjen i svaki čas će umrijeti. Zamolio me da mu ispunim zadnju želju."
- "Oh kuku meni, šta me snađe. Reci koja mu je želja."
- "Tražio Mujo da te j....."
- "Pa dobro kad je tako hajde uđi da to završimo."
- "E, al' je rek'o da j.... i vašu 'ćerku."
- "To ti ne vjerujem, tako nešto Mujo nikada ne bi poželio", pobuni se Fata.
- "Ne vjeruješ, e pa sad ćeš vidjeti", reče Suljo, otvori prozor i viknu:
- "Mujo, jarane, jel' obje?"
- "A ja, koji k.... nego obje!"